МИЛИВОЈ АНЂЕЛКОВИЋ: "САВРШЕН ЗЛОЧИН"
НАТО-АГРЕСИЈА НА ИНТЕРНЕТУ
Фељтон о
одјецима НАТО агресије на Интернету и о настајању романа "Савршен
злочин" Миливоја Анђелковића објављен је у дневном листу “Политика“ од 20. јануара 2000. до 2. фебруара 2000. године. Написан је на основу
обимне документације сакупљене током тих дана која није могла да
"уђе" у саму књигу. Иначе, овај наш први Интернет роман у издању
"Филипа Вишњића", објављен септембра 1999. године,
жири за НИН-ову награду издвојио је међу двадесет
најбољих.
Интернет вива воx роман "Савршен злочин" догађа се у Југославији током агресије
НАТО-а и на светској Интернет-мрежи, кроз многобројне контакте са нашим
сународницима расутим по свету. Документарни део о уништавању једног народа али
и европских цивилизацијских достигнућа и екологије планете, преплиће се са
романескном причом која доводи стварне и виртуелне личности до изненађујућег
сазнања и, можда, најважније вести у историји човечанства...
Интернет
вива воx роман "Савршен злочин" изашао је из штампе уочи Међународног
сајма књига у Београду, октобра 1999. године. Био је петак и на вест да је први
примерак књиге у Редакцији издавача, одјурио сам у ИП "Филип Вишњић"
и изненађеном Јагошу Ђуретићу, директору и главном уреднику готово отео књигу
из руку.
- Дођи у понедељак, добићеш ауторске примерке - рекао је.
- Хоћу да имам књигу преко викенда.
- Шта ће ти? Видео си паусе пре штампе, знаш свако слово...
- Хоћу да уживам у својој књизи - одговорио сам у изненадном нападу
искрености.
- Да уживаш пуна три дана?
- Е, мој Јагоше, то је једино уживање које ми преостаје. У понедељак ћу
размишљати о цени књиге, њен уредник , Ратко Пековић предлагаће ми имена приказивача
и промотора, шеф продаје тражити мишљење о профилу купаца нашег првог Интернет
романа...
- Обавићемо ми то и без тебе -
обећао је Јагош али се ипак одрекао тог, првог примерка књиге. - Узми је, па
уживај, а у понедељак се јави...
Међутим, моје уживање у књизи
трајало је непуних десетак минута. На аутобуској станици ми прилази познаник,
новинар и књижевник и радознало загледа корице:
- Види, види... Честитам...
"Савршен злочин"... Шта ти је то?
-- Интернет роман. Први код нас.
Он ме погледа изненађено и, очигледно, покуша да се присети терминологије
коју појам Интернета призива.
- То је оно када компјутер разговара са компјутером? - каже и схвативши
иронију коју је нехотице изговорио, додаје: - Мислиш на електронску пошту преко
компјутера?
- Ма не! - покушавам да објасним. - Моји текстови на Великој Мрежи током
НАТО агресије, са коментарима и одговорима читалаца, па све то у оквиру
романа...
Он опрезно отвари књигу али,
зачудо ниједно електронско чудовиште не искочи из ње. Звирну у неколико
страница, изненађено ме погледа и са изразом лица које је говорило "знао
сам ја да ту нешто дебело не ваља", проговори:
- За следеће издање, ако га буде,
промени коректора: измешао је ћирилицу са латиницом која чак и нема наша слова!
И он ми тутну књигу у руке, добаци:
- Не секирај се, дешава се то... - и ускочи у аутобус, а ја остадох на станици
са отежалим романом у руци.
Касније
сам више пута чуо ту примедбу - доказ да саговорник ниједном није видео не само
Интернет дискусију, већ ни поруку електронске поште. Позивање на тастатуре на
којима се укуцавају телеграми, унифициране у читавом свету за сва латинична
писма, донекле је објашњавало зашто нема наших слова. Али већ следеће питање: -
Па, шта је у ствари тај - Интернет? - тражило је много шире објашњење. И када
ме је један нестрпљиви саговорник прекинуо са захтевом да му то објасним у
једној реченици, као да ме ја сама електроника просветлила. Рекао сам:
-
Интернет је мрежа разапета преко читаве планете и кад год је додирнеш у вези си
са свима који су је такође додирнули током последњих месец-два дана!
ИЗМЕЂУ
РЕАЛНОГ И ВИРТУЕЛНОГ
Роман "Савршен злочин" настао
је током агресије НАТО на основу кратких текстова које сам, под заједничким
насловом "Београд - Дан Први" до "Дан Седамдесет пети"
објављивао на светској Интернет-мрежи (најчешће на Serbiancafe. com, форум Књижевност). На њих су одговарали,
реаговали, улазили у полемике или исказивали своје виђење онога што се дешава
наши људи расути од Аустрије и Енглеске, преко Канаде и Америке, до Аустралије,
Новог Зеланда и Јапана. Када се рат завршио, прегледајући повећу гомилу
материјала открио сам да он, поред документарне вредности и драматичне
интернет-полифоније различитих "гласова", у себи скрива и две
паралелне приче које се само романескно могу исказати.
Из обимног материјала изабрао сам
текстове или њихове делове који се уклапају у концепцију романа, тако да је
већи број порука, полемика и дискусија аутентичан. Међутим, сами саговорници,
"личности" овог романа познате су ми само по имену, односно надимку којим
се представљају на Интернету и по ставовима које заступају у појединим
дискусијама. Из броја "сервера" преко кога су повезани са Великом
Мрежом, једино се може закључити из ког географског региона се јављају: северна
Америка или Канада, средња Европа, Аустралија... За потребе романа и развоја
приче неминовно је било "створити" понеки лик као ауторов "други
глас". Све остале личности - а има их двадесетак - наши су људи,
различитих узраста, пола, занимања и интересовања, расути по свим континентима
и аутентични у својим размишљањима, протестима, закључцима и дилемама онолико
колико то могу да изразе у једном новом, специфичном простору између реалног и
виртуелног.
БЛУЗ ЗА СРБИЈУ
Да
се рат приближава, наговештавали су многи знаци у које нисмо желели и нисмо
могли да верујемо. Рат у Европи, сада, уочи Трећег миленијума? Рат који воде
САД и најразвијеније европске државе, безмало на својим границама? Изгледало је
невероватно, логички немогуће. Америка је ипак далеко, а стара, културна Европа
тако нешто не може да дозволи. То је
супротно њеној историји у последњих пола века, па и њеној традицији...
За
то време сатанизација "треће" Југославије се настављала непрекидном
кампањом америчких медија и европских средстава информисања под њиховим
утицајем, продирући и у свест обичног човека на Западу. Бити Србин постаје
архетип за нешто зло, лоше па чак и опасно за далеку и моћну Америку. Срби
почињу да се појављују као типски "лоши момци" у трећеразредним
филмовима, стрипу, новинским текстовима...
Насловна страна интернет-издања "Блуза за Србију"
У
лето 1998. године на Интернету се појавио "Блуз за Србију", подужа
песма на енглеском, са римованим стиховима, коју је очигледно написао неко наш,
потписана само иницијалима "Л. А." Пуна огорчења и написана у снажном
ироничном тону, она је пророчки говорила о сатеривању Срба у резерват,
бомбардовању и стварању етнички чистог Косова.
"Блуз за Србију" касније је успешно
препевао Милован Данојлић: ..."Српски је народ зао посвема/ Било би
најбоље да га нема/ Бомбардуј, руши, пали без стида/ Стави га пред зид, ил иза
зида/ Нова се пустиња неће зват/ Навахо, већ Српски резерват", каже се у
њој. "Не мисли превише, о светино/Српска се земља даје јефтино/ Хрвати,
Албанци, голотрбије/ Овамо, да узмете комад Србије!"...
Врло брзо,
преко Интернета и електронске поште, та песма у оригиналној, енглеској верзији
раширила се међу нашим сународницима у Америци, затим и у Србији да би била
копирана, превођена и читана, па опет слата онима "преко баре" који
за њу још нису били чули.
"...Сан
Дијего се радује новој панди/ А убијених у Уганди/ Осамсто хиљада - мало
превише:/ Да ли ће НАТО да интервенише?/ Хајд, хајд, на призор се не осврни/
није важно, били су црни..."
Мелодичност
песме и снажан протестни тон били су изазов и у Србији, тако да се њен текст у
слободној обради већ те јесени појавио на репертоару једне суботичке рок-групе.
"...Испробајмо
оружје на Нишу, Пећи/ Да видимо шта ће Руси рећи/ Добро је, за обвезнице и
деонице/ Лупити села крај Мионице!// Нов Светски Поредак, нову границу/
Одредићемо за сваку земљу - чланицу/ Плеши како свирам, да те на то/ Не опомиње
небески НАТО."
Оно што је још
улето 1998. године изгледало као песничка слобода која претње претвара у снажне
и сликовите метафоре, већ после шест месеци постала је наша трагична стварност.
Миливој Анђелковић
ЕВО ОРИГИНАЛНОГ СНИМКА ТЕКСТА ПЕСМЕ НА ЕНГЛЕСКОМ. Ко је Л. А. и поред више покушаја и потрага нисам успео да сазнам. Ако знате - ЈАВИТЕ!
Nothing to fear, nothing to worry,
It is an old, well known story.
Don't think too deep,
Don't loose your sleep
Just another nation goes to reservation.
Serbian people, they are so bad,
The world would be best if they were all dead.
Let's throw some bombs, lets burn them all,
Put them against or behind a wall.
Lets find a new desert, a new location,
Let's call it "The Serbian Reservation."
Don't think too long, don't think too deep,
Serbian land is now so cheap.
Croats, Albanians, come and get some
A piece of Serbia to every world's bum.It gives me sorrow it gives me blues
Whenever I hear the CNN news:
Kid kills his schoolmates with a gun,
Maguire hits another home run.The San Diego zoo got a new panda,
Eight-hundred-thousand killed in Ruanda.
Eight-hundred-thousand dead on the scene,
Is NATO going to intervene?Give me a break, come on, get real,
They were all black, not a big deal,
Eight-hundred-thousand, their throats slit,
We all remember what Clinton did.The support he offered was only moral,
At the time he was just getting oral.
In the case of Ruanda he was too slow,
But now he's ready for a final blow.The peace on the Balkans someone disturbs,
So let's go there and bomb some Serbs.
Let's get Kosovo ethnically clean,
Ten percent Serbs, and they're so mean.Lets kick them out to reservation
Kosovo is for the Albanian nation
Ten percent only? Used to be more.
Seventy percent after the Second World War!After fifty years they almost all left,
Under the pressure, terror and theft.
Some ten percent just wouldn't go,
Now Clinton's ready for the final blow.Serbs from Croatia, Serbs from Bosnia,
We chased them all to little Serbia,
What Hitler started, lets get it done,
Let's go to Serbia and have some fun.Let's test some weapons, cause some destruction,
Let's see what will be the Russians' reaction.
It'll be good for the bonds and stocks,
'Cause the market lately really sucks.Let us create the New World Order
For every country, we'll write a new border.
Everyone has to dance as we play,
Or he'll become NATO's pray.By:L.A.>
Нема коментара:
Постави коментар