ПРВИ ИНТЕРНЕТ-РАТ НА БАЛКАНУ
Рат у временима
када се Европа економски уједињује, постајући велико, јединствено тржиште
свесно културних разлика и националних напетости које у њима самима још увек
трају? Рат упоредо са обновљањем интересовања за свемирске летове, на почетку
ере електронике, компјутера и Интернета?
Међутим,
то се догодило. А прва ратна дешавања у које је била "умешана" Србија
догодили су се управо на "Великој Мрежи", уз коришћење компјутера и
употребу врхунског знања електронике.
Узбудљива
догађања на Интернет-мрежи почињу још 1997. године. Новопостављене српске
презентације и дискусионе форуме све чешће посећују "заклети Хрвати"
и "прави Бошњаци" остављајући своје поруке и надмећући се у слављењу
својих вођа, броју тенкова и авиона које су добили, опасностима које се надносе
над Србијом... Посебно је остао запамћен неки амерички усташа - најчешће се
потписивао као "Бари", иначе параплегичар везан за собу и монитор
компјутера, који је данима укуцавао стотине порука о генетској надмоћности
Хрвата. Увреде и псовке су постале уобичајен начин изражавања на многим
форумима, а поготову на дискусионим групама о политици.
Ујесен 1998.
године, шест месеци пре агресије, појављују се и албанске презентације, окићене
црно-црвеним бојама и посвећене представљању "самосталне државе Косово",
границама "Велике Албаније"... Групе српских студената у Пољској и у
Србији организују електронску организацију "Црна рука" и успевају да
пронађу "сервере" са којих се емитују те презентације. Они преко
Интернета откривају систем њиховог рада и све албанске заставе и поруке
замењују српским, тако ефикасно да су се оне тамо задржале још данима.
Контраудар
долази из Хрватске. После вербалног препуцавања на најнижем нивоу, хрватски
"хакери" почињу акције. Продиру на Интернет-презентацију Народне
библиотеке Србије и на њој остављају своју поруку: "Читајте Вјесник, а не
српске књиге". Одговорити на то за "Црну руку" постаје питање
части и она предузима акцију која је изгледала немогућа - продире на
Интернет-презентацију загребачког "Вјесника" и оставља српске поруке
и оптужбе о антисрпском писању овог званичног хрватског дневника.
Одговор је
дошао кроз неколико дана када су страдале презентације Института "Руђер
Бошковић" и Медицинског факултета у Београду, а "Црна рука" опет
"руши" у међувремену обновљену презентацију "Вјесника"...
Први Интернет-рат је тиме ушао у критичну фазу: наставити међусобно надметање
са очигледно истим могућностима или закључити примирје? По непровереним
информацијама српски и хрватски "хакери" састали су се 3. новембра
1998. године на неутралном терену, у Будимпешти и после вербалног и стручног
надметања склопили примирје које се и одржало.
За то време,
остали корисници светске Интернет-мреже су се повезивали, обавештавали и
припремали да организовано протестују против бомбардовања. Отворили су и своју
промотивну страну на Интернет-мрежи "Против бомбардовања!!!" која је
као свој мото имала стихове Јована Дучића из песме "Хорда": "...
Поломисте више колевки, о срама! / Него херојима отвористе рака. / Подависте
више њих у постељама / Него што сте у крв срушили јунака. // Узели сте очи
фрескама са свода, / Главе киповима хероја из бајке; / Спржили сте семе у
страху од плода / И реч убијали убијајућ
мајке..."
Под паролом:
"Надамо се да до бомбардовања ипак неће доћи" окупило се више од 1.000
наших људи који су највећим светским листовима и ТВ мрежама слали протесте,
информације о Косову, податке о његовој историји и садашњости.
Ако бомбардовање
ипак почне, договор је био да истог дана свако пошаље по 100 кратких порука на
прибављене електронске адресе Команде Јужног Крила НАТО-а, председника и
потпредседника САД и њихових супруга и секретаријата САД са идејом да множина
од око 100.000 порука за дуже време блокира њихове електронске контакте.
Бомбардовање се ипак догодило, акција је реализована, а Запад наравно није
извештавао о проблемима које је тада имао. Међутим, резултати сличне акције
кинеских "хакера" после бомбардовања кинеске амбасаде у Београду
продрли су у јавност. Тада је представник Савета за националну безбедност морао
да потврди да "комплетан компјутерски систем није угрожен, али је
преплављивање порукама довело до "избацивања" електронског система
Беле куће јер је број приспелих порука био много већи него што систем може да
издржи, па је коришћење Интернета током неколико дана било онемогућено".
ХРАНИСМО СЕ ФАНТАЗИЈАМА...
Интернет роман "Савршен злочин" почиње причом која је основа
његовог романескног слоја:
"Интернет је био пун претњи, злокобно су звучале ратоборне изјаве
крсташа НАТО-а. Читао је у неверици: реторика притиска или... А онда је, први
пут после 1992. године, видео да
поједине речи имају тамну боју зла - пулсирале су са екрана, посебно означене,
као да су обележене оним загушљивим, прљаво-зеленим маркером. Време се поново
растварало, свет, Србија, он, вртоглаво су се сурвавали...
Опет је нешто прошло, схватио је, његов, наш живот са својим све скученијим
могућностима све више се приближава оној најједноставијој, биолошкој дилеми -
претрајати или нестати?"
У тешкој атмосфери уочи НАТО
агресије, раније дискусије и полемике на Интернету које су обухватале и по
десетак и више нестрпљивих учесника, замениле су поруке пуне забринутости.
Концизне и често пуне симболике оне су неизвесност дана који долазе покушале да
надвладају призивањем искуства из прошлости или светске културне баштине.
На форуму Књижевности "Сербиан Кафеа", највеће српске виртуелне
станице основане од стране Срба у Канади, кључне теме познатијих књижевних дела
постају упоришта у којима се тражи одговор шта ће следећи часови донети. На
питање формулисано у облику цитата В. Б. Јејтса из његових "Медитација у
време грађанског рата" - да ли смо се "хранили фантазијама" па
су сада "снажније наше мржње од наше љубави"- стиже одговор који
повезује Гетеов "Фауст" и један од најпознатијих светских романа
"Мајстор и Маргарита" Михаила Булгакова, потписан са
"Маргарита". Тема борбе добра и зла, светлости и таме кроз коју се
преламају догађаји у роману и крах основних вредности једне цивилизације која
после двадесет векова развоја прибегава бомбама, тако постају две основне,
паралелне приче Интернет романа "Савршен злочин". Његов обиман
документарни део, тај Интернет "вива воx" - живи
глас једног народа у кризи, суоченог са агресијом и расејањем, сведочи о
дневним догађајима и актуелним цивилизацијским, националним, књижевним и
еколошким темама пренетим на медиј светске Интернет-мреже, оног њеног сегмента
који користи српски језик.
СУМРАК ЗАПАД
Први текст под
насловом "БЕОГРАД - ДАН ПРВИ" – емитовао је и објавио два сата пре пада првих бомби. Говорио је о свакодневним сликама града
обасјаног меким мартовским сунцем у којима се тек по неким детаљима,
ужурбаности и забринутим погледима пролазника осећа атмосфери напетости и
ишчекивања. ДАН ПРВИ - мислио је тада. - Чега Први? Ишчекивања? Наде да ће
разум превладати? Рата?
"Два сата касније, када је сунце
већ зашло и светлост се истопила у танушне нити полутаме на западу и у његовом
сећању, он поново укључи компјутер: има ли неких одзива на његову поруку или
је, она, ипак, поранила?
Она - Мар 24, 1999 13:11
(139.230.*)
CNN news делују застрашујуће, чак сам запоставила и читање и писање и учење и
пребацила се на свакодневне интернационалне телефонске позиве. Баш нам је
Колумбо учинио животе "лакшим".
Меркур - Мар 24, 1999 13 :
22 (194. 106.*)
Одбројавање је почело. Мислим да ће
НАТО ударити до јутра. Нека нам је Бог у помоћи!
Снеки - Мар 24, 1999 14:28
(207.136.*)
Мико, где си? У Београду? Негде у Србији?? Или ми браниш Косово???
За CNN управо почиње ударно, маркетиншко, ТВ време. Стрепим шта ће нам следећи
сати донети...
Да ли то косовски божури траже крв
да би расли и даље???? Тужно, је л* да?
Где год да си, чувај се!
Било је то пријатно прочитати. Нико у
овом свету није сам, чак ни када је препуштен сам себи...
А онда је негде иза њега одјекнуо
снажан тресак за тренутак померивши зидове. Брзо је угасио компјутер и
успаничено слушао: да ли је могуће? Или је то ипак...?
У даљини је запиштала снажна сирена,
после неколико тренутака одјекнула је и друга, ближа, па негде у суседству и
трећа, сливајући се у злокобни хор који се орио над светлуцавим, ноћним
Београдом.
Грозничаво је почео да спушта ролетне,
отвара прозоре, затвара воду и искључује струју, затим је у мраку поново
отворио воду да би напунио неколико посуда као прву залиху, а тада је пред
његовим збуњеним очима северни део већ
замраченог београдског неба обасјала велика, крваво-румена лопта изнад Батајнице,
праћена детонацијама.
Ту се више ништа не може учинити,
разумео је. Пред његовим очима нестајао је мит о култури Европе, а обесна америчка политика на самом крају овог века
коначно је открила своје дуго скривано, наказно и варварско лице.
Три деветке, сетио се. Да ли то
прикривени знак Велике Звери скида велове са своје митске образине? Можда је
заиста крај историје, почетак нове ере мита и свеопштег насиља? Сумрак, да би
на крају дуге ноћи поново заблистала звезда над неким новим Витлејемом?"
Миливој Анђелковић
Нема коментара:
Постави коментар